Autor Arman The Parman. Prvobitno objavljeno OVDE (The Bitcoin Reserve Journal, 20. mart 2020.)
English 🇬🇧
U ovom članku pokušaću težak zadatak da objasnim kako vrednuje ili ceni Bitcoin. Međutim, razgovaraću o ovoj temi na fundamentalnom nivou. Ovo nije tehnička analiza.
Novac je Jezik
Prvo moramo shvatiti da je novac jezik. Novac pomaže u rangiranju relativnog bogatstva i vrednosti pojedinaca, dobara i usluga. Ni jeziku ni novcu nije potrebna suštinska vrednost. Ne treba im alternativna upotreba.
Razmislite o deciju igrici Monopoly. Igrači se slažu sa pravilima igre i takmiče se. Pobednik igre ima najviše imovine koja se kupuje sa Monopoly novcem. Monopolski novac nema suštinsku vrednost, ali se koristi za merenje ko pobeđuje. Pravi novac ne može biti zamena za Monopoly Money (“Monopoly Pare” ili “Monopoly Novac”) – to je varanje. Monopoly Novac postaje vredniji od pravog novca, u smislu pobede u igri.
U igri stvarnog života, ljudi se slažu o tome kako da mere vrednost koristeći jezik novca (sa novcem po svom izboru), i pristaju da nabavljaju i trguju stvarima koje imaju suštinsku vrednost.
Zlato je nam Neuspeh
Iz mnogih razloga, zlato je bio naš NAJBOLJI novac, ali nije savršen. Ima suštinsku vrednost i većina tvrdi da je ovo važna karakteristika. Međutim, njegova suštinska vrednost je takođe jedna od njegovih nesavršenosti. Veliki austrijski ekonomisti iz prošlosti su tvrdili da novac mora biti roba. Ovo je delimično tačno, samo zato što su sve vrste novca oduvek bile roba, mada to ne znači da je to uslov. Ali, kakva je sada suštinska vrednost zlata? Da li je uteha, ako zlato više ne funkcioniše kao novac, da možete da prodate svoju ostavu industriji, za 1% svoje prvobitne nabavne cene? Naravno da ne.
U početku su ljudi koristili neke proizvode koji su kasnije evoluirali u novac. Svet se konvergirao na najbolji novac, a to je bilo zlato. Na slobodnom tržištu, pretpostavlja se da će nezavisne, sebične odluke pojedinaca, koji nastoje da skladište bogatstvo u najboljem i najlikvidnijem raspoloživom novcu, potaknuti svet da se približi samo jednom obliku novca. Ali ovo se nije dogodilo. Pošto zlato nije bilo lako deljivo za mala plaćanja, srebro se pojavilo i kao novac. I pošto se zlato nije lako skladištilo, verovalo mu se u banke i postepeno je postalo centralizovano u sve manje i manje banaka, sve dok nije bilo moguće konfiskovati i naložiti upotrebu fiat valuta koje je izdala vlada uz zlato. Zatim je 1971gd. američki predsednik Ričard Nikson uklonio zlatnu podršku američkog dolara. I zbog toga, sve druge fiat valute, kojima su nekada bila pripisana potraživanja različite težine u odnosu na zlato (preko američkog dolara), više nisu imala potraživanja u odnosu na zlato. Vlade su tada mogle slobodno da naduvavaju zalihe novca, i to su učinile, tiho otimajući civilizaciji uskladišteno bogatstvo. Zlato nas je izneverilo.
Sav novac koji se koristi u svetu je državni izdat i kontrolisan. Novac slobodnog tržišta je izbrisan. Kada je novac slobodnog tržišta „ponovno izmišljen“ trgovanjem elektronskim potraživanjima pravim zlatom (e-gold), on je ugašen.
Zašto je Bitcoin Rođen
Javnost osigurava banke i ne zarađuje nikakvu premiju
Banke su davale ogromne količine kredita, u okviru sistema delimičnih rezervi, efektivno stvarajući novac. Njihove rezerve su bile preniske i kada su banke propale, centralne banke su stvorile novac da ih spasu. Banke su mogle da rizikuju i dobiju nagradu, ali ne i da se suoče sa posledicama. Bogati su postali bogatiji.
Kao odgovor na finansijsku krizu iz 2008 gd., Bitcoin je pustio neko ko je radio pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Tajming je bio savršen. U prvi blok bitkoina bile su ugrađene reči na Engleskom: “Chancellor on the brink of second bailout for banks” a na nasem: “Kancelar na ivici drugog spasa za banke” naslov na naslovnoj strani u New York Times od 3 januara 2009 gd. Uzgred, originalni primerci ovih novina su veoma retki i neverovatno skupi.
Bitcoin, slobodno tržište, novac koji nema država nit zna za granice, raste i ima sva bitna svojstva zlata, ali je takođe:
- Digitalno,
- Oskudniji,
- Lako proverljivo kao originalno,
- Neupotrebljiv,
- Necenzurisano,
- Ne može da ga zatvori nijedna vlada,
- Jeftino za transfer,
- Lako prenosiv,
- Bez dozvole,
- Peer-to-peer bez treće strane,
- Bez granica, i
- Neverovatno siguran.
Sa Bitcoin, milijarde dolara vredne vrednosti mogu se preneti širom sveta uz neverovatnu sigurnost, za 10 minuta (mada je najbolje sačekati jedan sat za najbolju sigurnost), obično za 1 dolar ili manje. Ovo nije pouzdano plaćanje treće strane za Visa ili PayPal. To je konačno poravnanje, slično kao da banka prenosi zlato ili gotovinu u oklopnom kamionu sa visokim stepenom sigurnosti. Ovako ne prenosite sredstva za plaćanje kafe. Šine za plaćanje kao što je Lightning Network, ili u najgorem slučaju Visa ili PayPal Bitcoin plaćanja, mogu se pobrinuti za kafu. Ovo je veće. Svet je žudeo za nedozvoljenim, oskudnim, nenaduvanim novcem, a sada ga ima – ne treba mu novi sistem plaćanja.
Jasno je da je Bitcoin neverovatno dobar novac i vredan. Činjenica da je veoma promenljiv, svojstvo svakog novca koji se razvija, ne bi trebalo da pogrešno i negativno utiče na našu procenu njegovog potencijala.
Ukratko, do sada, Bitcoin ima svojstva da postane najbolji raspoloživi novac na svetu, i sve više dobija na drugim valutama, ali je još uvek u početnoj fazi. Njegova tržišna kapitalizacija je mala, a cena se divlje koleba. Kako naraste do značajne veličine, cena će se stabilizovati (i biti mnogo veća).
Faktori koji utiču na trenutnu cenu bitkoina
Rudarstvo bitkoina i inflacija
Važno je razumeti kako nastaje bitcoin, barem na površnom nivou. Bitcoin rudare kompjuteri, na Engleskom miners. Svakih 10 minuta u proseku, novi blok transakcija se dodaje u ukupnu knjigu, takođe nazvan blockchain. Sadrži istoriju svake transakcije od početka. Svaki blok zahteva rešavanje zagonetke koja se može uraditi samo metodom pokušaja i grešaka grubom silom, a ta zagonetka mora biti rešena da bi blok bio validan i prihvaćen od strane mreže kao sledeća karika u lancu blokova.
Ovo je takmičenje. Rudari (ili na Engleskom “Miners”) širom sveta koriste komputeri i uzimaju dostupne tražene transakcije iz bazena (“mempool”) i stavljaju ih u blok koji sami oblikuju. Oni takođe uključuju nagradu od 12,5 bitcoina koji su povezani sa njihovom sopstvenom adresom — napravljenom ni iz čega (“mined”) ali poštujući pravila. Pobednički miner, onaj koji prvi pronađe rešenje, može da stavi svoju verziju sledećeg bloka (koji im isplaćuje novi bitcoin) na blockchain. Zatim ponovo počinje trka za sledeći blok transakcija. Ovak komputerska snaga košta energiju, koja košta novac; fiat novac. Najviše profita ostvaruju miners sa jeftinom strujom. Oni troše novac na kapital (npr. kompjutere, zemljište, klimatizaciju, osoblje, kamate na kredite, itd.) i struju i prodaju svoje bitkoin nagrade na tržištu da bi ostvarili profit. Pojednostavljeno rečeno, oni vrše arbitražu cene električne energije u odnosu na cenu bitcoin.
Miners sa visokim troškovima postaju neprofitabilni kako cena od bitcoin pada, a postupajući racionalno, isključuju svoje mašine. Kada cena bitcoina poraste, više miners ulaže u opremu i takmiči se, a novi blokovi se stvaraju sve brže i brže zbog veće računarske snage širom sveta (“hash rate”).
Ali svakih 2.016 blokova (oko dve nedelje), Bitcoin softver prilagođava koliko je mineri teško da pronađu blokove (“podešavanje poteškoća”) tako da vreme bloka ostaje blizu 10 minuta, a novostvorena stopa bitcoin ostaje konstantna. Ovo povećava troškove mineri. Kada cena poraste, početni profit raste, više mineri se pridružuje, Bitcoin se prilagođava, profit se smanjuje, i kao konačni rezultat, hash rate raste, dok sve ostalo ostaje isto. Tačno je i suprotno: težina i cena za mining opadaju kako se mineri isključuju kako cena pada. Učešće u rudarstvu prati cenu, ali stopa proizvodnje blokova i stopa proizvodnje bitcoina ostaju dosledni.
Zašto sam ovo objasnio? Reč je o inflaciji, a to je ključno za razumevanje vrednosti novca. Novac sa rastućom zalihom manje je vredan od novca sa stabilnom ili sve manjom zalihama, pod uslovom da je sve ostalo jednako. Svakih 10 minuta, 12,5 bitkoina se nagrađuje mineri, koji ih zatim prodaje na otvorenom tržištu. Proporcija se može zadržati, posebno u prvim danima, ali sada je mining (ili na nasem rudarstvo) veliki posao. Odnosno, arbitražni posao, a ne špekulacija. Svakih 210.000 blokova, nagrada mineri se prepolovi (otprilike svake četiri godine). Ova ponuda je počela sa 50 bitcoina po bloku, a zatim se prepolovila na 25 bitcoina na bloku 210.000 četiri godine kasnije. Zatim na 12,5 bitcoina po bloku u 2016. U maju 2020. na bloku 630.000 snabdevanje će pasti na 6,25 bitcoina.
18,375 miliona bitcoina ukupno će biti pušteno u prodaju tog budućeg datuma. I od tada će stopa inflacije biti 1,79% akcija, niža od inflacije zlata. Ukupna ponuda bitcoina nikada ne može biti veća od 21 miliona. To je zapisano u kodu i ne može se promeniti. Čak ni zalihe zlata nisu ograničene. Ništa osim našeg vremena nije tako strašno kao bitkoin. Pošto novac daje vrednost našem vremenu, ovo je prilično moćno.
“Ali kod se može promeniti”, čuo sam da mnogi kažu. To je tačno, ali ono što je važno je konsenzus zajednice. Zajednica vlasnika će delovati u sopstvenom interesu i neće dozvoliti da se probije granica od 21 milion. Način na koji korisnici mogu da sprovedu svoju volju je van okvira ovog članka, ali analiza istorije Bitcoina i Bitcoin Cash-a je veoma informativna.
Cena: Potražnja i ponuda
Precizno poznavanje stope inflacije i procena da mineri uglavnom prodaju novi bitcoin, omogućava nam da izbliza procenimo prosečnu stranu toka ponude u jednačini da bismo utvrdili cenu bitkoina. Da li postoji još neko sredstvo gde su ukupne zalihe i snabdevanje na otvorenom tržištu tako tačno poznati? Ne znam ni za jedan.
Pošto znamo tok ponude i cenu, možemo precizno izračunati tok potražnje. 1800 bitcoina dnevno prodatih na tržištu po ceni od 10.000 USD znači da se 18 miliona dolara ulaže sa novim novcem, u bitcoin, dnevno. (Moramo isključiti fluktuacije ponude/tražnje koje izazivaju trgovci dok ulaze i izlaze sa tržišta i nemaju neto uticaj na ponudu, potražnju ili prosečnu cenu.)
To je radilo unazad. Sada kada smo otkrili novu potražnju, pokušajte da razmišljate unapred: dnevno se ulaže 18 miliona dolara; 1800 novčića je dostupno kao potpuno novi bitcoin dnevno; cena bi stoga trebalo da bude 10.000 dolara po bitcoinu. Imajte na umu kako ovo nema nikakve veze sa poslovnim aktivnostima i profitom rudara. Mnogi novinski članci i komentatori bivaju ometeni politikom i sapunicama rudarskog poslovnog sveta, ali to nema nikakvu razliku za Bitcoin. Nivo rudarenja utiče samo na sigurnost mreže. Što više novca rudari potroše na struju, više napadač treba da potroši, bitcoin postaje sigurniji. Ali sigurnost je više nego dovoljna u ovom trenutku i ne menja koliko se bitkoina dnevno isporučuje na tržište. Ona samo utiče na percepciju bezbednosti učesnika na tržištu i stoga indirektno utiče na ponudu i potražnju (cenu) u maloj meri.
Kao što sam ranije pomenuo, protok bitcoina će se uskoro prepoloviti. Šta će se tada desiti? Ako tražnja ostane konstantna, a ponuda se prepolovi, cena će se udvostručiti. Kako se cena udvostručuje, ljudi obraćaju više pažnje, a više ljudi gleda i uči o Bitcoinu. Cena raste. Svi koji su želeli da investiraju, ostanu bez novca koji su spremni da ulože, a onda odjednom, talas novca koji dolazi prestaje, pošto je potražnja FOMO-a zadovoljena.
Ali rudari nastavljaju da proizvode bitkoin i stalno prodaju. Kako talas potražnje opada, a ponuda ostaje konstantna, cena će pasti. Mnogi će opet izgoreti. Ali neki će naučiti šta je Bitcoin i redovno će kupovati određenu količinu bez obzira na cenu. Ovo su ljudi sa prosečnom cenom dolara (DCA) —“Bitcoin anđeli”. Ovi ljudi stavljaju pod na cenu bitcoina, a ne na hodlere u krajnjoj instanci, iako su i oni važni, jer zaustavljaju dalji pad cene, iako je ne drže. Oni koji kupuju u uslovima stalnog snabdevanja drže cenu. Poslednji sprat je bio oko 3500 USD u 2018, što je u proseku 6,3 miliona USD kupovine dnevno. Sledeći sprat će biti viši. Osim ako se ne otkrije kritična greška u Bitcoinu koja se ne može popraviti, ljudi koji DCA neće stati. Njihov broj samo raste. Jednom kada se Bitcoin shvati, ne zaboravlja se ono što zna. Mnogi se time zaokupe i poput mene podučavaju druge o tome.
Prepolovljenje ponude je NEMOGUĆE da se “pricenjuje”
Uzgred rečeno, prepolovljenje ponude se ne može uračunati. To je nemoguće. Bez obzira da li verujete u hipotezu o efikasnom tržištu ili ne, promene ponude bitcoina se ne mogu proceniti. To je zato što vesti o budućem događaju mogu uticati na ponudu i potražnju, a samim tim i na cenu, a potencijalno i cenu u događaju. Ali događaj prepolovljenja nije vest – to je ponuda. Čak i ako bi cena porasla i izgledala kao da je “uračunata”, kada dođe dan, ponuda će se prepoloviti bez obzira na to, a uz stabilnu tražnju, cena će i dalje rasti.
Ukratko, do sada, cena bitcoina se zasniva na dva faktora koji utiču na cenu bilo koje imovine (ponuda i potražnja). Osim, u slučaju bitcoina, ponuda i potražnja se mogu izračunati sa skorom sigurnošću. Ovo je jedinstvena i odlična prilika
Budućnost Bitcoina i Konačna Stabilna Vrednost
Šta je sa budućom cenom? Pa, ponuda u budućnosti je poznata, ali potražnja nije. Procena potražnje uključuje predviđanje šta će se dogoditi sa bitcoinom.
Hoće li umreti? Može li se ubiti?
Razotkrivanje svih rizika po opstanak bitcoina je za drugi članak, ali moj opšti stav je sledeći, i rekao sam to ranije: Samo dve neverovatne stvari mogu da ubiju Bitcoin:
1. Istrebljenje ljudske rase.
2. Gubitak slobode i komunikacije zbog globalnog, koordinisanog totalitarizma.
Ako bitcoin ne umre, kroz Lindi efekat (na Engleskom “Lindy effect”), dobiće popularnost jer će sve više ljudi verovati da neće umreti. Kroz napore širom sveta za kompjutersko programiranje otvorenog koda, takođe će se poboljšati. Neću raspravljati o poboljšanjima privatnosti ili razvoju drugog sloja sa Lightning Networkom, ili o razvoju komunikacije redundanse preko MESH mreža — previše toga da bih bio u toku i pisao o tome. Dovoljno je reći, uveren sam da će potražnja rasti.
A kontinuirani rast čini verovatnijim da će Bitcoin na kraju postati svetska rezervna valuta i krajnje skoro savršeno skladište vrednosti. U tom slučaju, mogli bismo uzeti svu svetsku zalihu vrednosti i podeliti je sa maksimalnom zalihom bitkoina da bismo dobili maksimalnu vrednost bitkoina od oko 50 miliona do 100 miliona dolara po bitcoinu.
prevod @bitcoinbabibee
On-chain or Lightning